Gradska opstina Palilula

  • latinica

  • ОБЈАВЉЕНО 29.11.2016

    РЕСТАУРАЦИЈА СПОМЕН КОМПЛЕКСА „БУБАЊ“ ДО ЈУЛА 2017.

    РЕСТАУРАЦИЈА СПОМЕН КОМПЛЕКСА „БУБАЊ“ ДО ЈУЛА 2017.

    Спомен комплекс Бубањ биће реконструисан у првој половини 2017.године. Захваљујући пројекту Завода за заштиту споменика културе у Нишу, Министарство за рад, социјална и борачка питања одобрило је за ове намене Граду Нишу 19,8 милиона динара. Према речима градоначелника Ниша Дарка Булатовића овај пројекат је од изузетног значаја за Град Ниш јер ће се радити комплетно сређивање спомен комплекса на Бубњу. „Граду је јако стало да се мења слика о Нишу и уређење културно-историјских споменика управо је прилика да покажемо колико је важно да се споменици који сведоче о историјској прошлости града и људи који су живели на овим просторима, презентују туристима на најбољи могући начин“, рекао је градоначелник. Директорка Завода за заштиту споменика културе Ниш Елена Васић Петровић изјавила је на конференцији за новинаре да ће у децембру бити спроведена уобичајена процедура око тендера и избора извођача радова. „Радови ће почети у првој поливини 2017. и биће завршени до средине године. Обухватиће конзерваторско-рестаураторске радове на „песницама“ и „зиду“, уређење приступне стазе и платоа, израду декоративне и функционалне расвете и увођење видео-надзора“, рекла је Васић Петровић.

    Иначе БУБАЊ је узвишење на југозападном делу града Ниша, у Градској општини Палилула, на коме су за време Другог светског рата окупатори стрељали преко 10.000 цивила. Као историјска локацији, на којој је сахрањен велики број Нишлија, али и становника из других средина, После рата, ово стратиште је претворено у спомен парк, у коме се истиче споменик „Три песнице“ израђен у облику великих бетонских армираних скулптура. Спомен парк Бубањ» је уједно и највећи парковкси простор у Нишу са површином од око 60 хектара.

    Спомен парк Бубањ је, као аутентично место масовног фашистичког терора, стављен под заштиту државе у мају 1973 године. Марта 1979. године одлуком Скупштине Србије спомен парк Бубањ проглашен је културним добром од изузетног значаја. Пре постављања споменика у виду песница, у источном делу данашње бубањске шуме, ово стратиште обележено је 1948.године спомеником у облику зарубљене пирамиде од тесаног камена, нешто вишим од два метра. На врху се налазила звезда петокрака. Споменик и данас постоји, а крај њега се још увек пале свеће.

    Конкурс за израду идејног решења споменика „три песнице“ најпре је расписан 1953. године. Приспело је 20 радова, али ни један није прихваћен. Нови конкурс расписан је јула 1959. године, када су додељене две друге награде: архитекти Михајлу Митровићу из Београда и Ивану Саболићу из Загреба. Након неколико усвојених примедби, септембра 1959. прихваћено је споменично и урбанистичко решење вајара Саболића и његових сарадника. Изградња споменика почела је 1962. Споменик, рад загребачког вајара Ивана Саболића, је свечано откривен 13.октобра 1963. године у склопу прославе 20.годишњице Прве јужноморавске бригаде и прославе Дана ослобођења Ниша. Свака од три песнице је различите величине и то 13, 14 и 16 метара и представљају симбол мушке, женске и дечије руке које пркосе непријатељу због тога што су на Бубњу стрељане и читаве породице. Недалеко од споменика «Три песнице» налази се и зид са рељефом на коме су симболично приказана страдања на подручју Бубња и логора «Црвени кртс», као и амфитеатар са 1000 места. Од 2004. године у оквиру комплекса је и капела саграђена од стакла и метала, рад архитекте Александра Буђевца.

    Међутим, иако је овај комплекс под заштитом државе, након распада Југославије у протеклом периоду је делимично запуштен. Како би уредили овај простор и довели га у стање које он својим историјским наслеђем заслужује, али и положајем и потенцијалима које поседује, Градска општина Палилула уз подршку Града је од свог оснивања 2004. године осмислила више пројеката са циљем уређења овог простора уз помоћ донатора и ЕУ. “Од овог спомен парка желимо да направи туристичку дестинацију коју ће посећивати екскурзије ђака из Региона, али и бројни гости из земље и иностранства – каже Александар Ждрале, председник Градске општине Палилула. О томе смо обавестили градоначелника Ниша и чланове новог градског Већа. На овај начин, желимо да очувамо нашу историјску баштину, утичемо на подизање свести код младих, подстакнемо боравак у природи и очување животне средине, али и допринесемо обогаћивању туристичке понуде општине Палилула и Града Ниша. Oвај комплекс користе извиђачи као место за камповање и извиђачке активности, основне и средње школе за обављање наставе у природи. Осим тога, овај комплекс користе и бројни спортски клубови, као и друге организације цивилног друштва за своје редовне активности. Нашим пројектима, истиче Ждрале, желимо да оспособимо парк за већи број корисника. Партнерским пројектом «KULTUR», са општином Бобов дол у Бугарској уз подршку ЕУ, реконструисали смо амфитеатар и већи део стаза у парку. У овом тренутку важно је обезбедити редовно одржавање и заштиту комплекса јер је то до сада био највећи проблем одрживости простора. (Д.Видојковић, ЕКОполис)

    Документарни филм „Прича о слободи“, други део
    Продуцент: Младен Велојић, Редитељ: Владимир Ђорђевић, Сценарио: Александра Мирић, Владимир Ђорђевић