Gradska opstina Palilula

  • latinica

  • ОБЈАВЉЕНО 04.06.2018

    УСПЕШНА ЕКРАНИЗАЦИЈА АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ

    УСПЕШНА ЕКРАНИЗАЦИЈА АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ

    На Програму Међународне смотра еколошког и археолошког филма ЕКОПОЛИСфест 2018., који је подржала Градске општина Палилула, заступљен је 21.филм аутора из Италије, Немачке, Србије, Црне Горе. Бугарске. О значају ове манифестације у култури, која се организује већ петнаест година, на отварању у име организатора и покровитеља, говорили су проф.др Иван Цветановиц и проф.др Владета Радовиц, са Филозофског факултета у Нишу и уметнички директор ЕКОполис феста Драган Видојковић.

    Петнаесту Међународну смотру еколошког и археолошког филма, која је 31.маја почела у Дели простору Ниш, отворио је филм „Игра престола, српски витешки код“, редитељке Смиљане Попов, /Србија/. Ова филмска прича дочарала је гледаоцима време када су обале Србије запљускивала три мора, а она била огромно царство. Звучи као почетак бајке, али реч је о српској „игри престола“ о најсјајнијем периоду српске државе у њеној прошлости када се протезала од Дунава до Коринтског залива од Јадранског до Егејског и Јонског мора. Јунак ове епизоде је први српски цар Душан или, једини средњовековни владар и једини Немањић који је сахрањен у Београду. Прве вечери Смотре приказани су и филмови: Лав–човек, Дие Рестауриерунг дес Лöњенменсцхен, у режији Уње Крüгер из Немачке; остварење „Металла Трицорненсиа–Космај“ које је режирао Растко Шејић (Србија). Алберто Цастеллани, редитељ из Италија, представио нам је филм „Нови осврт на Назарет: археологија и традиција“. Амерички археолог Џејмс Стрејнџ је проценио да је Назарет у време Исусовог живота имао између 480 и 2000 становника и да је био снажан јеврејски град током римског периода. Јеврејски извори га не помињу све до ИИИ века. Други истраживачи сматрају да Назарет тада није ни постојао јер се не спомиње ни у Старом завету ни у Талмуду и да археолошки материјал не показује присуство Асирије, Вавилоније или Римског царства.

    Другог дана филмске смотре у ДЕЛИ центру, приказани су филмови: „Сензационално откриће у Бразилу. Први Американци“, редитеља Петера Престела и Гисела Граицхен (Немачка). Публика је путем овог филма „отпутовала“ у Јужну Америку и сазнала бројне чињенице о материјалним остацима до којих су дошли археолози а који се односе на прве људе који су живели на овом подручју. Љубитељи документарног филма видели су и остварења: „У потрази за античким Ел Дорадом, Смиљане Попов (Србија), „Лица Етрураца – канопске вазе из Толеа Алессандра Бареллиа (Италија) о археолошким ископавањим некрополе Толе на територији Тоскане. Управо на овом локалитету пронађене су канопске посуде за које се верују да припадају Етрурској култури. Филм „Петрус, средњовековни град“ Божидара Болета Николића (Србија) је прича о византијском утврђењу из ВИ века. подигнуто у склопу са Јустинијановим (527~565) радовима, на утврђењу византијске власти. У околини тврђаве Петрус у десетом веку су се населили монаси испосници. Нова тврђава је саграђена у доба Стефана Немање. Ова област представља српске државе Немањића и једину област на десној обали Велике Мораве. Жупану Вукославу је средином XИВ века Цар Душан доделио област око Петруса. Та област се од тада назива Пустош Петрус. Део програма ЕКОПОЛИСфеста приказан је 3.јуна у оквиру пратећег програма Палилулеске вечери, пројекцијом документарног филма ,,Културна баштина Пирдопа и Палилуле очувана кроз векове,, настао у продукцији партнерских општина Пирдоп (Бугарска) и Палилула (Србија). Филм је остварен кроз ИНТЕРРЕГ – ИПА Програм прекограничне сарадње Бугарска – Србија уз подршку ЕУ и приказује туристичке и културне потенцијале две општине који могу постати основа за развој културног туризма на обе стране границе.

    Четрвртог дана фестивала приказан је документарни филм Трајан италијанских режисера Ливиа Зербиниа и Гиованни Ганина. То је прича о Марку Улпију Нерва Трајану који је рођен 53. године, ступио је на престо 98, а умро 117. године, БИо је римски цар, наследник Нервин и припадник династије Антонина. Трајан је био први цар којега је усвојио претходник на престолу, са којим није био у било каквом сродству. Такође био је други у низу петорице добрих царева који су наслеђивали један другога путем усиновљења и током већег дела ИИ века обезбедивши царству унутрашњу хармонију и добру владу. Трајан је пореклом са Иберијског полуострва, и био је први цар рођен у некој од римских провинција. О новим археолошким истраживањима на локалитету Анине – Вилла рустица код Ваљева сазнали смо из филма Александра Теодоровића. Слободан Максић у филму На трагу царске палате–Пројекат Глац, прати вишегодишње истраживање српско – аустријског тима стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету Глац, код Сремске Митровице 3.км од данашњег Сирмијума. На простору данашње Србије рођено је 17 римских царева. Тројица су на овом тлу подигли палате: Галерије у Ромулијани, Максимилијан у Шаркаману и Константин Велики на Меијани. Италијански редитељ Алфредо е Ангело Цастиглиони у филму “Од Египта из доба фараона до Африке данас” представио нам је кратак преглед времена древне културе до данас на територији северне Африке где се пре 3000 година развијала староегипатска култура која је кроз своју моћ утицала на читав афрички континент.(С.В)